Nastavnički čas humanosti

Slučaj teško bolesnog dečaka čije je obrazovanje kod kuće rešeno tek intervencijom Ministarstva prosvete. Iako zakonom predviđen ovaj vid obrazovanja, od početka školske godine nisu sprovedene procedure, pa su se škole u zlatiborskom kraju različito snalazile – od preraspodele časova, do privremenog volonterskog rada nastavnika.
Ivan, učenik sedmog razreda, pohađa nastavu kod kuće, što je za njega jedino rešenje. U neprestanoj borbi protiv bolesti koja ga je fizički onesposobila, pitanje nastavničke plate je poslednje o čemu bi iko ovde trebalo da razmišlja.
Ivanov otac Dragan Rakić kaže da bi voleo da više ne brine da li će njegovom sinu i naredne godine biti omogućena nastava kod kuće.
Ivanu je školovanje od životnog značaja, da mu se omogući da nastavi pohađanje škole na ovaj način, napominje Dragan Rakić.
Nastavnik geografije u Prvoj osnovnoj školi kralja Petra Drugog, Goran Maksimović ističe da je sa kolegama odlučio da Ivanu drže časove volonterski.
Držimo kućnu nastavu našem Ivanu, koji je odličan đak, veoma je inteligentan i odlično napreduje“, dodaje Maksimović.
Od početka školske godine, u Zlatiborskom okrugu škole su nastojale da održe kućnu nastavu, iako nisu bile sigurne kako će obezbediti zarade tih nastavnika. Ipak su ostale na visini zadatka i profesije.
Direktor OŠ „Vladimir Perić Valter“ u Prijepolju Milinko Mićević smatra da svako može da jedan odsto svoje zarade izdvoji za učitelja koji bi radio sa Ivanom.
„Ovoj akciji se pridružilo i vannastavno osoblje“, kaže Mićević.
Nastavnica hemije u OŠ „Vuk Karadžić“ Priboj Fata Strojil kaže da su ona i njene koleginice odlučile da rade bez nadoknade, napominjući da im to ne predstavlja problem.
„Kad vidimo njegovo srećno lice, isto kao da smo dobili pare za to. Poslednji put kad sam bila, a on kaže: ‘Hoćete mi reći, nastavnice, kakvi se automobili kreću ulicama Priboja?’“, dodaje Strojilova.
A škole su zahteve za saglasnost za ovakav vid nastave podnele kao i prethodnih godina, samo što je u toj proceduri nešto promaklo.
Čedomir Cicović iz Udruženja invalida cerebralne i dečje paralize u Užicu konstatuje da je slučaj bolesnog dečaka dospeo nedavno u žižu javnosti, jer je uočeno da nema dovoljno sredstava.

„Onda ja pitam: Ako nema dovoljno sredstava za svu decu, ko određuje kriterijume koje dete ima pravo i na osnovu čega?“, napominje Cicović.
Školama su, u međuvremenu, iz Ministarstva prosvete, stigli dopisi sa jasno definisanom procedurom za dobijanje saglasnosti za ovakvu nastavu, posle koje slede odobrenja za veći broj izvršilaca.
I ovoga puta se ističe da svakom detetu mora da se obezbedi kvalitetno obrazovanje, ma gde se nastava odvijala. Za decu i njihove roditelje to je olakšanje, posle brige i nesporazuma koji su za njih bili još jedno bespotrebno trošenje energije.
Izvor:RTS i PP Media